Većina radnika u pogonima koristi radnu (O) ili zaštitnu (S) obuću – S1, S2, S3 modele koji pokrivaju tipične rizike: udarac u prste, probijanje đona, klizav pod, povremeni kontakt sa vodom. Međutim, postoje radna mesta na kojima je to tek početak priče. Tada na scenu stupa specijalna obuća.

U ovom tekstu objašnjavamo šta se pod tim podrazumeva, koje su najčešće oznake (EN ISO standardi i dodatni kodovi poput HI, CI, HRO, SRC, FO, E, P, A) i kada ima smisla tražiti obuću za električare, zavarivače (varioce), livce, asfaltere, ribare ili ekstremnu hladnoću. Konkretne modele možete pogledati u kategoriji specijalna obuća.

Ako vam treba šira slika razlike između radne i zaštitne obuće (O, S klase), možete pročitati i tekst „Šta je to radna, a šta zaštitna obuća“.

Šta spada u specijalnu obuću?

Pod pojmom specijalna obuća obično se nalaze modeli namenjeni tačno određenim uslovima rada, na primer:

• rad sa električnom energijom – dielektrične čizme i obuća za električare,
• rad sa rastopljenim metalom – obuća za livce i livaonice,
• rad sa varnicama i iskrama – obuća za zavarivače / varioce,
• rad na vrućem asfaltu i visokim temperaturama podloge – obuća za asfaltere,
• rad u vodi i na brodovima – ribarske čizme i ribarski kombinezoni,
• rad na ekstremnoj hladnoći – čizme sa oznakom CI i zaštitom do npr. -20 °C, -25 °C,
• rad sa motornom testerom – obuća sa zaštitom od posekotina (EN ISO 17249).

Često izgledaju slično klasičnim S3 modelima, ali kada se pogleda deklaracija, vidi se niz dodatnih oznaka i standarda koji ih čine specijalnim. To je i razlog zašto se specijalna obuća uglavnom kupuje po spisku radnih mesta iz procene rizika, a ne „na oko“.

Osnovni standard – EN ISO 20345 (S-oznake)

Većina specijalne obuće polazi od standarda EN ISO 20345, koji definiše bezbednosnu obuću sa zaštitnom kapom za prste. Tu nastaju osnovne S-oznake:

• SB – osnovni nivo bezbednosne obuće sa kapom za prste,
• S1 – dodata antistatik svojstva (A) i apsorpcija energije u peti (E),
• S1P – kao S1, ali sa zaštitom od probijanja đona (P),
• S2 – dodatna zaštita od vlage, vodoodbojnije gornjište (WRU),
• S3 – zaštita od probijanja đona, profilisan đon, kombinacija sa vodoodbojnim gornjištem.

Specijalni modeli na to dodaju još slojeva – HI, CI, HRO, SRC, FO, dodatne EN ISO standarde i specifična testiranja (npr. dielektrična ispitivanja, zaštita od motorke, kontakt sa rastopljenim metalom).

Pregled najvažnijih dodatnih oznaka specijalne obuće (šifrarnik)

Uz osnovne S-oznake često se pojavljuju i kratki kodovi koji opisuju dodatna svojstva obuće:

• A – antistatik obuća (kontrolisano rasipanje statičkog elektriciteta),
• E – apsorpcija energije u peti (udobnost i zaštita zgloba),
• P – zaštita od probijanja đona (uložak protiv eksera, žica i oštrog šuta),
• FO – otpornost đona na goriva i ulja,
• WRU – vodoodbojno gornjište (štiti od prskanja i kraćih kontakata sa vodom),
• WR – obuća otporna na vodu (viši nivo zaštite – rad na trajno mokrim podlogama),
• HI – toplotna izolacija đona (štiti stopalo od toplote podloge),
• CI – izolacija od hladnoće (za rad na niskim temperaturama),
• HRO – đon otporan na kontakt sa vrućom podlogom (tipično obuća za asfaltere),
• SRA / SRB / SRC – stepen protivkliznosti (SRC je najviši nivo),
• M – zaštita metatarzalnog dela stopala (gornji deo stopala iznad prstiju),
• AN – dodatna zaštita skočnog zgloba (ankle protection).

Kombinacije poput S3 M HI CI HRO SRC govore da cipela nije „samo S3“, već da ima višeslojnu zaštitu – od probijanja đona, vode i temperature, preko hladnoće i toplote, do maksimalne protivkliznosti i zaštite gornjeg dela stopala.

EN ISO 20349 – obuća za livce i zavarivače

Standard EN ISO 20349 precizira zahteve za obuću koja se koristi pri livarskim i zavarivačkim radovima. Tu je fokus na:

• otpornosti na prskanje rastopljenog metala,
• otpornosti na varnice i intenzivnu toplotu,
• dodatnoj zaštiti gornjišta i spojeva (preklopi, ojačanja, manje šavova na izloženim mestima),
• kombinaciji sa protivkliznim, stabilnim đonom (najčešće SRC) i visokim gornjištem.

Pravi model za livce ili zavarivače gotovo uvek ima neku kombinaciju: S3, HI, HRO, dodatne testove na toplinu i konstrukciju prilagođenu radu pored peći i izvora toplote. Kod nekih modela postoji i zaštita metatarzalnog dela (M), jer se upravo taj deo stopala često nađe u zoni udara ili prskanja.

EN ISO 17249 – obuća za rad sa motornom testerom

Kada se pominje obuća sa zaštitom od posekotina motornom testerom, traži se standard EN ISO 17249. Ovakvi modeli imaju:

• dodatne slojeve u prednjem delu stopala i oko zgloba,
• specijalne materijale koji usporavaju ili zaustavljaju lanac testere,
• kombinaciju sa standardnom S3 zaštitom (kapa, probijanje đona, protivkliznost).

U specifikaciji se često navodi i „class 1“ ili „class 2“, što se odnosi na brzinu lanca motorke za koju je obuća testirana. Ovi modeli su tipični za šumarstvo, komunalne službe, održavanje dalekovoda i timove koji rade sa motornim testerama u šumi ili na terenu.

Dielektrične čizme i obuća za električare

Za električare i rad u blizini naponskih vodova koriste se dielektrične čizme i drugi specijalni modeli obuće. U opisu se često navode:

• testiranje na visok napon (na primer čizme testirane na 18.000 V),
• dodatna izolacija između stopala i podloge,
• ograničenja upotrebe (maksimalni radni napon, uslovi suve podloge, zabrana korišćenja ako je obuća oštećena).

Dielektrična obuća nije „još jedan S3 model“ – ona je deo sistema zaštite od električnog udara, zajedno sa rukavicama, prostirkama i drugim sredstvima. Zbog toga spada u specijalnu obuću i zahteva pažljivo održavanje i periodično ispitivanje.

Obuća za asfaltere, ribare i ekstremnu hladnoću

Asfalteri i radnici na vrućim podlogama (asfalt, industrijske ploče) traže obuću sa oznakom HRO – đon otporan na kontakt sa vrućom podlogom. U praksi to znači da đon može kratkotrajno da izdrži visoke temperature bez topljenja i gubitka stabilnosti, što je ključno na asfaltu i u blizini freza, valjaka i vrućih materijala.

Ribarske čizme i ribarski kombinezoni kombinacija su:

• potpune vodootpornosti (rad u vodi, na brodovima, na pontonima),
• protivkliznog đona za mokre i klizave površine,
• dodatne zaštite od hladnoće (često u kombinaciji sa CI oznakom).

Za ekstremno niske temperature traže se modeli sa oznakom CI (cold insulation), gde se u specifikaciji navodi primer – čizme otporne do -20 °C ili -25 °C. Takvi modeli se koriste u hladnjačama, zamrzivačima, pri dužem radu napolju zimi i svuda gde je stopalo dugo izloženo hladnoći.

Antistatik i ESD specijalna obuća

U pogonima sa osetljivom elektronikom ili eksplozivnim atmosferama važno je iskontrolisati elektrostatički naboj. Tada se biraju:

• antistatik modeli (A) – rasipaju naboj u kontrolisanom opsegu,
• ESD obuća – sa još strožim granicama otpora, za ESD zaštićene zone.

Ovi modeli spadaju u specijalnu obuću jer utiču ne samo na bezbednost radnika, već i na bezbednost procesa (čuvanje elektronike, izbegavanje varničenja u zonama sa zapaljivim gasovima ili prašinama). Zbog toga se često kombinuju sa specijalnim ESD podovima, odećom i opremom.

Kako znati da li vam treba specijalna obuća?

Najpraktičniji način je da na specijalnu obuću gledate kao na odgovor na sledeća pitanja:

• Da li radnik radi u blizini izvora visokog napona, otvorenog plamena ili rastopljenog metala?
• Da li postoji rizik od posekotina motornom testerom ili sličnim alatom?
• Da li je podloga izuzetno vruća ili ekstremno hladna?
• Da li radnik veći deo smene provodi u vodi ili na brodu?
• Da li je proces osetljiv na varničenje i elektrostatički naboj (ESD zone)?

Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja „da“, velika je verovatnoća da je potrebna specijalna obuća, a ne samo klasični S1, S2 ili S3 model. Najbolja praksa je da se nabavka specijalne obuće radi zajedno sa BZR službom, na osnovu važeće procene rizika i standarda.

Kratak FAQ – specijalna naspram „obične“ zaštitne obuće

1. Da li svaka S3 cipela može da zameni specijalnu obuću?

Ne. S3 cipela je odlična za klasične industrijske uslove, ali nije testirana za specifične rizike poput visokog napona, rastopljenog metala, rada sa motornom testerom ili dugotrajnog boravka u vodi. Za to su potrebni specijalni modeli sa dodatnim standardima i oznakama (EN ISO 20349, EN ISO 17249, dielektrična ispitivanja, CI, HI, HRO…).

2. Da li specijalna obuća može da se koristi kao obična?

Tehnički da, ali često je teža, toplija i skuplja, pa nije praktično da se daje svima. Najbolja praksa je da specijalna obuća bude rezervisana za radna mesta gde zaista postoji povećan rizik, dok ostali koriste standardne O ili S modele.

3. Kako da ukratko objasnim radnicima zašto dobijaju specijalnu obuću?

Najjednostavnije: zato što njihovo radno mesto ima dodatne rizike (struja, toplota, hladnoća, voda, motorne testere, elektrostatički naboj), i zato što obična obuća ne bi bila dovoljna zaštita. Specijalna obuća je deo brige o njihovoj bezbednosti, a ne „luksuz“ ili nepotrebni trošak.

Gde možete da pogledate specijalne modele obuće?

Ako želite da istražite konkretne modele za električare, livce, zavarivače, asfaltere, ribare ili ekstremnu hladnoću, posetite kategoriju Specijalna obuća.

Za dodatna pitanja ili pomoć oko izbora, možete nam poslati opis radnih mesta i uslova rada putem strane Kontakt. Na osnovu toga predložićemo kombinaciju specijalne obuće i klasičnih O/S modela koja je u skladu sa vašom procenom rizika i realnim uslovima u pogonu.